Predstavlja svoja 2 filma: „Ispod površine“ i „Svetlost“
Na 53. FEST-u predstavljen je španski film „Ispod površine“ reditelja Fernanda Franka, drama sa elementima trilera koja u središte priče stavlja blizance Evu i Fabijana. Njihovi životi menjaju se nakon tragične nesreće, a ono što na prvi pogled deluje kao priča o jednoj naizgled savršenoj porodici, postepeno otkriva mnogo mračnije slojeve.
Franko je prvi put u Beogradu, a festivalski boravak iskoristio je i za upoznavanje grada. Kako je rekao, posebno uživa u dugim jutarnjim šetnjama.
– Zaista sam zadovoljan što sam tu. Imate i lepo vreme, čak lepše nego u Španiji. Svako jutro šetam četiri, pet sati i zaista uživam – rekao je reditelj.
Govoreći o žanru filma, Franko ističe da drama i triler nisu međusobno isključivi. Iako je priča zasnovana na književnom predlošku koji pripada policijskom, odnosno „noir“ žanru, njegova namera bila je da u prvi plan ipak izbije drama likova.
– Triler može da sadrži dramu. Ono što je činjenica jeste da je knjiga na kojoj se ovaj film bazira neka vrsta „noir“ novele, dakle policijskog žanra, a ono što sam ja hteo jeste da ova druga dva žanra, drama i triler, pre svega drama, budu nekako vidljiviji, da isplivaju – objasnio je Franko.
Sam naslov „Ispod površine“ otkriva i jednu od ključnih ideja filma. Iza slike porodice koja spolja deluje savršeno kriju se problemi, prećutane istine i ono što njeni članovi nisu spremni da pokažu drugima.
– Što se tiče te podpovršine, ono što je zanimljivo jeste da se radi o naizgled savršenoj porodici. Međutim, ima nešto trulo u toj porodici i to je, u stvari, ono što tražim ispod površine – rekao je reditelj.
Franko pažnju gledaoca ne pokušava da zadrži klasičnim zapletom, već mu namerno ostavlja praznine koje mora sam da popuni. Upravo te „rupe“ u priči, kako ih naziva, deo su njegove autorske strategije.
– Ne radi se o tome da su rupe u samom zapletu, dakle u samom razvoju radnje, nego ja namerno tražim način da nađem neke rupe, da ih stvorim. Na primer, odlučio sam da jedna od tih rupa bude činjenica da gledalac može da vidi ono što lik iz filma piše posredstvom WhatsApp poruka, ali ne može da vidi odgovor – objasnio je Franko.
Jedna od tema kojom se film bavi jeste i osećaj krivice. Ipak, reditelj ne želi da donosi univerzalne zaključke o tome kako ljudi reaguju kada pogreše i suoče se sa posledicama svojih postupaka.
– Ja upravo biram drugi put, put negeneralizovanja. Mislim da svako, konkretno kada ste pitali o osećaju krivice, svako taj osećaj nosi i filtrira na drugačiji način. Postoje ljudi koji dosta brzo sa sebe speru taj osećaj krivice, a opet postoje drugi koji ga nose na sebi celog života. Pošto ne mislim da sam kvalifikovan da bih to nekako ekstrapolirao na područje generalnog, fokusiram se na to kako se pojedini likovi u mojim filmovima nose s tim – rekao je.
Franko je na ovogodišnjem FEST-u posebno zanimljiv i zbog činjenice da se u programu nalaze čak dva njegova filma – „Ispod površine“ („Subsuelo“), snimljen 2024. godine, i „Svetlost“ („La luz“), koji je nastao godinu dana kasnije. Kako kaže, ova gotovo uzastopna produkcija nije bila planirana, već je rezultat perioda tokom kojeg su se projekti koje je ranije razvijao konačno realizovali.
– Ono što je činjenica jeste da je ovo moj četvrti i peti film. „Subsuelo“ je moj četvrti, a „La luz“ moj peti film. Prve filmove sam snimao sa većim pauzama, otprilike tri, četiri godine. „Subsuelo“ smo snimali u leto 2024, „La luz“ isto leto 2025, a sada sam završio, odnosno snimio, svoj šesti film – otkrio je reditelj.
Govoreći o finansiranju filmova u Španiji, Franko je istakao da postoje različiti modeli, od državne podrške do televizija i privatnih platformi. Ipak, kada je reč o njegovom stvaralaštvu, važna mu je kreativna sloboda.
– Postoji taj prvi model, kao što je državni centar, različiti modaliteti, posle toga prikazivanje na televiziji… Postoji i platforma Originals, koja je izbor gde bi moja kreativna sloboda možda bila malo više ograničena. Nekako preferiram da ostanem bliže tom državnom modelu.
Kao primer zbog čega mu je sloboda važna naveo je svoj novi film „La luz“, koji se bavi veoma delikatnom temom – zlostavljanjem u okviru Katoličke crkve.
– Kada privatna platforma postane stopostotni vlasnik prava na film, može da da veto na bilo šta. Ja kada pravim filmove, uvek razmišljam o dimenziji platna i gledaocu, a ne o modalitetima gde je osoba koju gledate manja od osobe koja je gleda – rekao je Franko.
Njegove teme nisu lake niti namenjene isključivo zabavi. Naprotiv, reditelj kaže da ga upravo privlače priče koje kod gledalaca izazivaju snažnu reakciju, pa čak i nelagodu.
– Ono čime se ja bavim jesu filmovi koji govore o bolestima, o tome kako se ljudi nose sa tim bolestima, o različitim tipovima dijagnoza. To su teme koje nisu komotne. Ono što je zabava mene ne zanima. Ne zanima me da prikazujem generički vid filma koji će zavoljeti gledalac, nego teme koje proizvedu neku reakciju, čak i ako je to reakcija nelagode u gledaocu – istakao je.
Franko smatra da film sa sobom nosi i odgovornost prema publici koja će ga gledati na velikom platnu. Ipak, svoje filmove nakon završetka više ne gleda.
– Ne gledam svoje filmove kada su završeni. Strašno mi je teško jer stalno vidim greške koje više ne mogu da popravim – priznao je reditelj.
