Lordan Zafranović nagrađen na zatvaranju 53. FEST-a
Dodelom nagrada i projekcijom drame „Razum i osećajnost“, u režiji Džordžije Oukli, spuštena je zavesa na 53. FEST, koji je ove godine održan pod sloganom „Ljubav koja traje“. Tokom festivala publika je imala priliku da pogleda 115 filmova, a završno veče u Sava centru obeležile su nagrade, priznanja filmskim stvaraocima i emotivne poruke o značaju filma, umetnosti i zajedništva.
Jedan od najznačajnijih trenutaka večeri bila je dodela nagrade „Milutin Čolić“ reditelju Lordanu Zafranoviću za film „Zlatni rez ’42: Djeca Kozare“, ostvarenje koje se bavi strahotama Drugog svetskog rata i anatomijom zla. Priznanje je još jednom skrenulo pažnju na značaj Zafranovićevog dugogodišnjeg stvaralačkog rada i njegovu istrajnost u suočavanju s traumatičnim istorijskim temama.
Nagradu „Milutin Čolić“, koju Politika dodeljuje reditelju najboljeg većinskog srpskog filma prikazanog na FEST-u, dodelio je žiri u sastavu: reditelj Goran Radovanović, filmska kritičarka Dubravka Lakić i urednik Branislav Milošević. Obrazloženje žirija pročitala je Dubravka Lakić, ističući da je priznanje posvećeno i čoveku koji je osnovao FEST i samom festivalu, koji je decenijama negovao filmsku umetnost.
Govoreći o nagrađenom filmu, žiri je istakao njegovu snagu u prikazivanju zla koje u vremenima društvenih previranja može da poprimi zastrašujuće razmere, kao i autorovu doslednost u bavljenju ovom temom.
– Za kolosalno i časno urađeno dramsko delo, kojim se zaokružuje jedan moćan stvaralački opus, tematski tako istrajno posvećen proučavanju anatomije zla, koje u smutnim vremenima i na za to plodnom tlu, poput karcinoma, može da raste i razvija se do užasa epskih razmera – navela je, između ostalog, Dubravka Lakić.
Posebno je naglašena Zafranovićeva poetika, sučeljena estetici mraka, kao i povratak klasičnom mizanscenu, koji gledaocu omogućava da se približi i dželatima i žrtvama istorijskog događaja iz ne tako davne prošlosti. Film, kako je istaknuto u obrazloženju, ne dozvoljava da se takva prošlost zaboravi, već je vraća u središte pažnje u ime čoveka i čovečnosti.
Primajući nagradu, Lordan Zafranović zahvalio je žiriju na priznanju i obrazloženju, ističući da ga ono obavezuje da nastavi da se bavi filmom.
– Hvala žiriju, naravno, i ovo prekrasno obrazloženje me obavezuje da se dalje bavim filmom i da napravim još koji film – rekao je reditelj.
Osvrćući se na vreme u kojem živimo, Zafranović je upozorio na ponovno jačanje fašizma i atmosferu podela u Evropi, ocenjujući da je njegov film, nažalost, stigao u trenutku kada je njegova poruka posebno aktuelna.
– Bilo je jako teško, naravno, u vremenu tih podela, u jednom vremenu gde fašizam nekako raste na sve strane u Evropi, naoružavaju se kao da će sutra opet da ratuju, opet tragedija, opet razaranje, pljačke i tako dalje. Mislim da je film, nažalost, došao u neko pravo vreme – istakao je Zafranović.
Reditelj je zahvalio Beogradu i Srbiji što su mu omogućili da realizuje film na kojem se radi gotovo četiri decenije. Kako je objasnio, projekat je dugo bio odlagan zbog rata i brojnih prepreka, ali je na kraju, uprkos teškoćama, uspeo da bude završen.
Za Zafranovića je prikazivanje filma na velikom platnu Sava centra imalo i posebnu emotivnu dimenziju. Podsetio je da FEST prati još od 1971. godine, kada je završio filmsku akademiju, i da je upravo ovaj festival tokom decenija predstavljao mesto susreta sa najvećim ostvarenjima svetske kinematografije.
– Osećam se kao rodilja koja je rodila film. Videla ga je jedan trenutak, znate, kad doktori donesu dete majci da ga vidi, a onda se ona nasmeje, kao što ste vi uspeli da mi dovedete ovaj film na ovo platno. Ja sam ga sa srećom pogledao, i onda su ga odneli, odneće ga sada, i ja osećam strahoviti umor, kao svaka majka – rekao je Zafranović, izazvavši snažnu emotivnu reakciju svojom slikovitom metaforom.
Istakao je i da mu je želja da domaći filmovi nastave da se približavaju svetskim ostvarenjima i da kroz priče o sopstvenim traumama i iskustvima dopru do publike širom sveta. Na kraju se zahvalio FEST-u, poručivši da će mu ostati veran.
„Slobodan Novaković“ za „Crveni hangar“ i „Lutajuće stene“
Nagrada „Slobodan Novaković“, koju dodeljuje Društvo filmskih kritičara Beograda za najbolji debitantski film, pripala je ostvarenjima „Crveni hangar“, ćileanskog reditelja Huana Pabla Salata, i „Lutajuće stene“, čiji je autor čileanski reditelj Tomas Vudrof.
O dobitnicima je odlučivao žiri u sastavu: predsednik Nenad Bekvalac, Bogdan Zlatić i Petar Jakonić, koji su birali između 19 filmova u konkurenciji.
Primajući nagradu, Tomas Vudrof govorio je o kolonizaciji i ekološkim problemima u Patagoniji, gde je njegov film snimljen. Ukazao je na uticaj međunarodnih korporacija, čija moć, kako je naveo, često prevazilazi mogućnosti latinoameričkih država da zaštite stanovništvo i životnu sredinu.
– Želim da kažem da je ovo film o kolonizaciji koja se i danas dešava u Patagoniji, koja je mesto gde je snimljen ovaj film. Kolonizuju je međunarodne korporacije koje imaju veću snagu od latinoameričkih država – poručio je Vudrof.
On je naglasio da je važno čuti ljude koji žive na tim prostorima i koji se suočavaju s posledicama takvih procesa. Prema njegovim rečima, njihovi protesti nisu usmereni samo na zaštitu životne sredine već i na odbranu demokratije, mira i dostojanstva, kao i na protivljenje genocidu u Gazi i zalaganje za međusobno razumevanje i poštovanje.
Regionalni filmovi u znaku različitih priča i pogleda
Priznanje „Nebojša Đukelić“ za najbolji regionalni film pripalo je hrvatskom ostvarenju „Žene, luđaci i malo dobrih pedera“, reditelja i scenariste Ivana Salaja.
O dobitniku su odlučivali Slavica Bogdanov, Džulijan Ričards i Đanluka Kurti, a Salaj se publici obratio putem video-poruke.
– Želim da se ovim putem zahvalim što je film prikazan u sklopu festivala, kao i Fondaciji “Nebojša Đukelić” na nagradi, uz nadu da će ona barem malo pomoći da film dođe do šire publike u Srbiji i regionu. Ipak, svi mi radimo filmove da bi bili gledani, jer bez publike njihovo postojanje baš i nema puno smisla – poručio je Salaj.
„Drži se za mene“ najbolji film Regionalnog takmičarskog programa
U Regionalnom takmičarskom programu nagrada „Beogradski pobednik“ za najbolji film pripala je ostvarenju „Drži se za mene“. Priznanje za najbolju režiju osvojio je Šerif Fransis za film „Poslednji poziv“, dok je nagrada za najbolji scenario pripala Aliju Vatanseveru za film „Zajedno sami“.
Vatansever se zahvalio festivalskom timu i publici, ističući značaj zajedničkog iskustva gledanja filmova i susreta kroz umetnost.
– Moj film “Zajedno sami” govori o neposrednosti i prisutnosti naspram neizvesne i sumorne budućnosti. Stoga želim da zahvalim celom timu festivala FEST i dragoj publici što ste danas ovde sa nama, kako bismo zajedno slavili kulturu i budućnost filma – poručio je reditelj.
Publici se obratio i Šerif Fransis putem video poruke, zahvalivši na nagradi i gostoprimstvu na FEST-u, čiji je bio gost u protekim danima.
Evropski takmičarski program – pobeda filma „Tihi pčelar“
O nagradama u Evropskom takmičarskom programu odlučivao je žiri u sastavu Jani Bojadži, Boris Trbić i Jasmin Duraković.
Nagrada „Beogradski pobednik“ za najbolji film pripala je švedskom ostvarenju „Tihi pčelar“. Za najbolju režiju nagrađen je Ilker Čatak za film „Žuta slova“, dok je priznanje za najbolji scenario pripalo Andriusu Blaževičiusu za ostvarenje „Kako se razvesti tokom rata“.
Andrius Blaževičius zahvalio je na priznanju, ističući da mu je boravak na festivalu ostao u lepom sećanju.
– Hvala vam na ovoj nagradi. Divna je i veoma smo srećni. Iskustvo ovde bilo je veoma lepo. Hvala festivalu, umetničkom direktoru i službi za brigu o gostima – sve je bilo prosto sjajno – izjavio je Blaževičius.
I Markus Karson obratio se publici, naglasivši da je nagrađeni film za njega posebno lično ostvarenje, na kojem je dugo radio.
– Izuzetno sam srećan i dirnut zbog ove divne nagrade. Ovo je za mene veoma ličan film jer govori o posebnom periodu mog života, a na njemu sam radio veoma dugo. Zato hvala žiriju i hvala festivalu. Malo mi je žao što večeras ne mogu da budem sa vama, ali slavim ovde u Švedskoj, a prenosim vam i posebne pozdrave od glavnih glumaca, Adama Lundgrena i Henrika Nilsona – poručio je Karson.
„Crveni hangar“ najbolji u Svetskom takmičarskom programu
U Svetskom takmičarskom programu nagrada „Beogradski pobednik“ za najbolji film pripala je čileanskom ostvarenju „Crveni hangar“. Za najbolju režiju nagrađen je Rafael Manuel za film „Filipinka“, dok su priznanje za najbolji scenario osvojili Sabir Hosain Šovon i Rezvan Šahriar Samit za film „Učitelj“.
Žiri u sastavu Sali Salini, Martin Milinković i Saša Radojević posebno je izdvojio i film „Narciso“. Govoreći o radu žirija, Saša Radojević opisao je proces odlučivanja kao suočavanje različitih, ponekad naizgled nepomirljivih stavova, koji su ipak uspeli da pronađu zajednički imenitelj.
– Znači 115 filmova je bilo u konkurenciji, a 16 filmova je bilo u našoj konkurenciji. Dakle, žiri je radio u atmosferi koju bih mogao nazvati konfliktnom. Konstantno je bila takva atmosfera, nije bilo incidenta, ali nekako smo uspeli da usaglasimo stavove i došli smo do zaključka da je dobro što smo dodelili ove nagrade – rekao je Radojević kroz osmeh.
Prema njegovim rečima, upravo otvoren razgovor i spremnost da se saslušaju drugačija mišljenja mogu da dovedu do zajedničkog zaključka, čak i kada se čini da su razlike nepremostive.
– To je, dakle, jedan pokazatelj da naizgled sile koje se sudaraju i koje deluju nepomirljivo, ukoliko iskažu sve ono što ih zaista tišti, ukoliko zaista pokažu jedni drugima šta je njihovo pravo mišljenje, na kraju mogu i doći do nečega što je zajedničko. Ne moraju da tragaju za tim, nego se to samo pojavljuje, to što je zajedničko. Poenta je da se to kaže i da se komunicira. I ako komuniciramo, onda ćemo moći da dođemo do nečega što može da bude od koristi svim stranama koje su naizgled nepomirljive – zaključio je Radojević.
