Najla Al Hadža govori o životu žena u Ujedinjenim Arapskim Emiratima
Rediteljka Najla Al Hadža predstavila je na 53. FEST-u film „Vrata“, misterioznu priču o sestrama bliznakinjama, smrti pod nerazjašnjenim okolnostima i granici između stvarnosti i onoga što ne možemo da objasnimo. Nakon projekcije, Al Khaja je sa publikom razgovarala o filmu, njegovim temama, ali i o tome koliko je njen lični život utkan u priču koju je prenela na veliko platno.
– Film sam gledala sa publikom i neka pitanja koja su mi tada postavili bila su zaista jako dobra – rekla je rediteljka, otkrivajući da su je gledaoci najviše pitali o njenom ličnom iskustvu, mitologiji i mestu na kojem je film sniman.
Upravo lična iskustva bila su jedan od pokretača za nastanak ovog ostvarenja. Kako kaže, nekoliko događaja iz njenog života spojilo se u priču koja je kasnije postala film.
– Kada je moja tetka iznenada umrla, njen muž je bio toliko šokiran da je zaključao vrata njene sobe i godinu dana nije dozvoljavao nikome da bilo šta pomeri sa mesta na kojem je zatečeno. Ljudi su čistili prašinu oko predmeta, samo da ga ne bi pomerili. Drugo iskustvo bilo je vezano za moj tinitus, koji je bio veoma jak dok sam bila trudna. Toliko jak da nisam znala kako dalje. Morala sam stalno da pojačavam muziku i imala sam problema sa spavanje – ispričala je Najla Al Hadža.
Na njenu odluku da upravo ovu priču pretoči u film uticali su i mesto na kojem je odrasla, planine i ambijent njenog detinjstva.
– U mojoj kući ima mnogo spiritualnosti. Te planine, moje odrastanje sa ocem i život u tom ambijentu takođe su značajno uticali na moju odluku da ispričam ovu priču. Dakle, lokacija, zvonjenje u uhu i činjenica da se tetkina smrt dogodila tako iznenada doveli su do toga da nastane ovaj film – objasnila je rediteljka.
Najla Al Hadža je govorila i o položaju žena u filmskoj industriji Ujedinjenih Arapskih Emirata. Iako se filmom bavi već tri decenije, situacija se, kako kaže, nije mnogo promenila.
– Pre 30 godina, kada sam počela da se bavim filmom, bila sam, pored jedne gospođe koja se bavila dokumentarnim filmom, jedina koja se bavila narativnim filmovima. I moram da kažem da, evo, 30 godina kasnije, imamo samo pet rediteljki, od kojih sam ja jedina koja redovno snima dugometražne filmove – rekla je ona.
Razlog za to vidi u nedostatku državne podrške, ali i cenzuri, koja utiče na to kakve priče autori mogu da ispričaju.
– Bioskop nije prioritet, nema državne podrške, a cenzura su stvari koje utiču na to da, i sa produkcijskog stanovišta, nema tog nekog impulsa za pravljenje filmova. Upravo činjenica da dolazim iz jednog tako bogatog grada kakav je Dubai zatvara mi vrata mogućeg finansiranja, a što se lokalne podrške tiče, ljudi prosto ne žele da investiraju u film jer je to izraz koji ne razumeju najbolje – kaže ona.
I sama je, kako priznaje, prinuđena da pronalazi načine da svoje priče prilagodi okolnostima. Trenutno radi na, kako kaže, nešto mračnijoj komediji o devojci koja ima dva meseca da pronađe muža.
– Nisam mogla da je snimim iz perspektive porodice iz Dubaija. Morala sam da je smestim u indijsku muslimansku porodicu, prosto zbog toga što postoji veliki stepen filtriranja onoga što može da bude rečeno u kulturi iz koje dolazim. Ja uopšte nisam tog tipa puritanka i ne želim da budem, i zbog toga se suočavam sa tim dilemama kada pravim filmove – istakla je rediteljka.
Govoreći o životu žena u UAE, Najla Al Hadža upozorava da ne postoji jednostavan odgovor na pitanje kako živi „prosečna žena“, jer je društvo veoma raznoliko.
– Samo deset odsto populacije Ujedinjenih Arapskih Emirata je domaće stanovništvo, dok su 90 odsto stranci. To zavisi od toga kakva vam je kocka dodeljena kada je bačena. Ne postoje formalna ograničenja u tome šta žena može ili ne može da uradi. Ja dolazim iz porodice koja je dosta slobodna i koja mi je dozvolila da se izrazim, ali ja sam inače borac i borim se sama od sebe – kaže ona.
Posebno zanimljiv deo njenog izlaganja odnosio se na poligamiju, jednu od tema koje otvara i film „Vrata“. Rediteljka je otkrila da je ova tema deo i njene porodične istorije.
– Moja mama i moja baka su druge žene. Kada je muž moje majke preminuo pre nekoliko nedelja, njegova prva žena i moja majka počele su zajednički život. U slučaju moje bake, te dve žene su živele 40 godina zajedno. Uopšte nije neobično da je tužnija druga ili prva žena kada žena sa kojom je delila život umre nego kada umre njen muž – ispričala je ona, dodajući da je poligamije danas sve manje.
Na pitanje koliko mesto rođenja određuje čovekov životni put, a koliko hrabrost da izađe iz zone komfora, rediteljka je bila kratka i odlučna:
– Dvesta odsto ovo drugo.
Najla Al Hadža je tokom boravka u Beogradu otkrila i da je njen dolazak na FEST za nju mnogo više od profesionalne posete. Ovo joj je prvo iskustvo u srpskoj prestonici, a već je odlučila da ostane duže od samog festivala.
– Ovo je moje prvo beogradsko iskustvo. Obožavam ga, a takođe obožavam hranu. Sinoć sam prvi put u životu probala tartarski biftek i bilo je fantastično iskustvo. Moje prvo iskustvo bilo je da u tradicionalnoj nošnji dođem na film „Djeca Kozare“, direktno sa leta, i uživam u dvorani Sava centra, ali i da se družim sa kolegama iz filmskog sveta.
U Beogradu, međutim, neće ostati samo tokom FEST-a.
– Odlučila sam da ne ostanem samo do kraja festivala, već i četiri dana posle festivala. Tada dolaze moj muž i deca, a onda idemo u istraživanje ne samo Beograda, već i Srbije. Do sada sam bila na sedam filmskih festivala. Ovaj je za mene najbolji – kaže Najla.
Poseban utisak na nju ostavio je film Lordana Zafranovića „Zlatni rez ’42: Djeca Kozare“. Iako je, kako kaže, nakon dugog leta bila umorna i nije uspela da odgleda čitav film, priča ju je podstakla da dodatno istraži istoriju ovog prostora.
– Kada sam došla sa tog jako dugog leta, zaista nisam bila opremljena za to da gledam četvorosatni film. Želela sam da odgledam i poslednjih sat i deset minuta koje nisam uspela da pogledam, ali to se nije desilo. Ovaj film je za mene zaista probudio interesovanje za ovaj deo sveta. Čak sam i sama istraživala sudbinu te dece Kozare posle filma i ta tema me je još više približila ovom delu sveta.
Najla Al Hadža već ima i jednu vezu sa srpskom kinematografijom. Pre 27 godina, dok je bila u filmskoj školi, gledala je film Emira Kusturice „Crna mačka, beli mačor“, dok je njen producent Sebastian Funke, kako je dodao tokom razgovora, veliki poštovalac Kusturičinog rada.
A tokom narednih dana planiraju da nastave da upoznaju domaću kinematografiju.
– U sledeća tri dana planiramo samo da gledamo filmove i želeli bismo da pogledamo što više srpskih filmova – istakla je rediteljka.
