“Porodične veze jače su od svega što nas razdvaja”
Porodica je mesto kojem se vraćamo, ali i prostor u kojem nastaju najdublji sukobi, nesporazumi i razočaranja. Upravo tim odnosima bavi se britansko-irska drama „500 milja“, koju je režirao Morgan Metjuz, a koja je na FEST-u prikazana u okviru programa „Igra prestola“.
Film prati dvojicu dečaka koji beže od kuće, dok se iza njihove odluke postepeno otkriva porodična priča obeležena događajem koji je nekada bliske ljude udaljio jedne od drugih.
Metjuz, koji je prethodno veliki deo karijere posvetio dokumentarnim filmovima, kroz ovu dramu istražuje univerzalne teme ljubavi, pripadnosti i mogućnosti da se porodične veze sačuvaju uprkos okolnostima koje prete da ih unište.
– Priča se vrti oko porodice koja je bila jako bliska i svo slobodno vreme i odmore provodili su kod bake i dede. Međutim, nešto se desilo. Na početku filma ne znamo šta je to bilo, ali je uticalo na to da se porodica raziđe i da se njeni članovi otuđe jedni od drugih. Polako saznajemo šta ih je tako razdvojilo, na jedan kataklizmičan način. Ono što je poenta filma jeste da su te veze ljubavi, veze porodice, bitnije i jače od bilo koje sile koja pokušava da utiče na nju da se raspadne – objasnio je reditelj.
Pitanje porodice za njega nije samo filmska tema već i deo ličnog iskustva. Kako je otkrio, i sam potiče iz porodice čiji su se članovi razdvajali zbog udaljenosti, razvoda i drugih životnih okolnosti.
– Trenutno sam član porodice koja nekima može da deluje kao da je vrlo neobična, jer danas porodice imaju različite oblike. Nekima može da deluje vrlo disfunkcionalno, međutim, mi se vrlo dobro slažemo i funkcionišemo. Upravo o tome govori ovaj film, da su porodične veze jače i da ljubav u stvari preovladava – rekao je Metjuz.
Njegovo shvatanje porodice oblikovalo je i iskustvo ranog roditeljstva. Otac je postao još kao tinejdžer, a danas je i sam deda dvoje unučadi. Zbog toga, kako kaže, porodicu ne posmatra isključivo kroz tradicionalne obrasce.
– Moje shvatanje pojma porodice je vrlo, vrlo široko – istakao je reditelj, podsećajući da se način na koji ljudi razumeju porodične odnose menja kroz istoriju.
Posebno važnu ulogu u očuvanju porodičnih veza, prema njegovom mišljenju, imaju bake i deke, koji često predstavljaju oslonac različitim generacijama.
Govoreći o radu sa mladim glumcima, Metjuz je odbacio poznatu filmsku izreku da nikada ne treba snimati sa decom i životinjama.
– Ovo je moj treći igrani film i u prethodna dva dosta sam sarađivao sa decom. To je stvarno posebno iskustvo. Možda je ona izreka istinita kada su u pitanju životinje, ali ne bih se složio kada su u pitanju deca. Meni je bilo veoma značajno, posebno i stvarno iskustvo raditi sa njima – kaz0ao je reditelj.
Metjuz je otkrio i da njegova producentska kompanija trenutno radi na više projekata, među kojima su filmovi o ljudima koji su preživeli Hirošimu i Nagasaki, kao i o preživljavanju tokom nemačkog bombardovanja Londona u Drugom svetskom ratu. Izrazio je i želju da se vrati u Beograd i bolje upozna grad i njegovu filmsku kulturu.
