“Lakše je razvesti se u miru nego tokom rata”
Rat nije samo pitanje fronta, politike i vojske. On prodire i u najintimnije delove ljudskog života, menja odnose, produbljuje strahove i utiče na odluke koje bi u mirnodopskim okolnostima možda bile drugačije.
Upravo tim pitanjima bavi se film „Kako se razvesti tokom rata“, litvanskog reditelja Andriusa Blaževičijusa, koji je na FEST-u govorio o tome kako ratna neizvesnost utiče na ljude i njihove međusobne odnose.
Za reditelja, naslov filma nije samo provokativna formulacija već i način da se ukaže na apsurd situacije u kojoj se lični problemi moraju rešavati dok je čitavo društvo suočeno sa strahom i nesigurnošću.
Blaževič je objasnio da je rat koji je počeo 2022. godine izazvao naročitu zabrinutost u Litvaniji i drugim baltičkim zemljama, koje imaju iskustvo sovjetske okupacije.
– Mi smo bili pod okupacijom Sovjeta 50 godina. Za to vreme nije postojala zemlja koja se zvala Litvanija i stvarno smo se bojali da ćemo mi biti sledeći na udaru ruske vojske. To je strah koji se i danas oseća, a naročito je bio prisutan u vreme izbijanja rata 2022. godine. Svakako verujem da je bolje razvesti se u mirnodopsko vreme nego tokom rata – rekao je reditelj.
Ratne okolnosti, međutim, ne moraju nužno samo da razdvajaju ljude. Ponekad ih upravo nevolja zbližava, jer u trenucima straha i neizvesnosti traže utehu i sigurnost jedni u drugima. Problem može nastati kada se okolnosti promene, a ono što je ljude držalo zajedno prestane da postoji.
– Slično se dešava i u ovom filmu. Ne želim da otkrivam radnju onima koji ga nisu gledali, ali dogodi se nešto što u kritičnim i kriznim vremenima spaja ljude. Svi traže utehu, komfor, neku bliskost, i zato nevolja približava ljude. To je ljudski i uopšteno se tako dešava – objasnio je Andrius.
Govoreći o uslovima rada u Litvaniji, reditelj je istakao da njegova zemlja nema veliku filmsku industriju i da se broj domaćih ostvarenja finansiranih uz podršku države kreće oko šest ili sedam godišnje, uz oscilacije iz godine u godinu.
Ipak, Litvanija je razvila sistem podrške stranim produkcijama, uz poreske olakšice i stručne ekipe koje rade sa međunarodnim filmskim timovima.
– Nemamo veliku filmsku industriju, ali imamo usluge za snimanje stranih filmova. Dajemo podsticaje u vidu poreskih olakšica, tako da kod nas dolaze Amerikanci, Skandinavci, Nemci i Englezi. Imamo dobro razrađen sistem i znamo kako oni vole da rade, a imamo i sve službe podrške i osoblje koje sa njima sarađuje – naveo je reditelj.
Kada je reč o publici, Litvanci, prema njegovim rečima, vole ono što privlači gledaoce i širom sveta, od komedija, koje su finansijski pristupačnije za proizvodnju, do velikih komercijalnih ostvarenja i filmova o superherojima.
