Vrednost FEST-a je u tome što zadovoljava različita interesovanja publike
Posle dve i po godine pauze, FEST se ponovo vraća pred beogradsku publiku, a jedan od najvažnijih segmenata festivala jeste Svetski takmičarski program, u kojem se predstavljaju ostvarenja različitih kinematografija i autorskih senzibiliteta. O najboljim filmovima odlučuje žiri na čijem je čelu reditelj i scenarista Saša Radojević, jedan od dobro poznatih filmskih autora i kritičara na domaćoj sceni.
Šta filmovi ovogodišnje Svetske selekcije govore o svetu u kojem danas živimo?
– Filmovi koji su u programu Svetske selekcije svojevrstan su uzorak onoga što se zbiva na međunarodnoj filmskoj sceni. Poseban kvalitet je to što filmovi u ovom segmentu dolaze iz različitih delova sveta i upoznaju nas sa teško dostupnim kulturama i političkim finesama vezanim za ta područja. Ono što bi se moglo pronaći kao zajednički imenitelj jeste činjenica da je došlo do osvešćivanja reditelja i razotkrivanja manipulativnih zahvata moćnika koji tlače obične ljude.
Kada gledate veliki broj filmova u konkurenciji, šta danas prvo privuče vašu pažnju – jaka priča, rediteljski rukopis, gluma ili nešto što ne može tako lako da se definiše?
– Na prvom mestu je sama priča filma. Od nje i intrigantnosti koju nudi zavisi i pojačana percepcija rediteljskih i glumačkih veština. Naravno, ne bi trebalo zanemariti ni onaj neuhvatljivi konotativni moment koji se naziva atmosfera. Do nje je, nažalost, usred preobilja filmova koji se nude, sve teže doći.
Da li je danas teže napraviti film koji će zaista iznenaditi iskusnog filmskog gledaoca?
– Gledaoci su već izloženi dugotrajnoj žanrovskoj edukaciji i otuda je zaista teško postići efekat iznenađenja. Naravno, postoje komunikacione strategije koje će na veštački način stvoriti medijsku pomamu za nekim delom, ali to više ne može da ostavi dubok trag u istoriji filma jer je raspršena dominacija evroameričke kulturne vertikale.
Koliko na odluku žirija može da utiče emocija?
– Emocija je važna, ali nije jedini kriterijum kada se odlučuje o vrednovanju pojedinog filmskog dela. Od filma očekujem i provokativnost u intelektualnom pogledu, kao i određeni stepen saznajnog potencijala koji mi nudi.
Da li se dešava da vas film koji vam se na prvi pogled ne dopadne kasnije natera da promenite mišljenje?
– To je i čar filmofilije – da se filmovi gledaju u drugačijim okolnostima. Vreme otvara nove mogućnosti sagledavanja. Slojevi koji se tako odmotavaju presudni su za korekciju prvobitnog mišljenja. Na kraju krajeva, i ja, kao gledalac, drugačiji sam.
Šta je za vas veći problem: tehnički savršen film bez emocije ili nesavršen film koji ima snažnu priču i autorsku energiju?
– Po opredeljenju sam puno bliži ovoj drugoj kategoriji. Kao reditelj i scenarista, jedan sam od promotera i stvaralaca „garažnog filma“ u Srbiji, koji upravo insistira na nesavršenosti bliskoj andergraund produkciji. Samim tim, to nije samo moje autorsko već i filmofilsko usmerenje.
Danas se mnogo govori o tome da publika sve manje odlazi u bioskop, dok filmovi sve češće završavaju na platformama. MIslite li da bioskop još uvek ima moć da promeni način na koji doživljavamo film?
– Bez obzira na promene u gledalačkim navikama, bioskopi su još uvek tu. Istina, u drugačijim okolnostima, u najvećoj meri kao deo sinepleks mreže. Bioskop je definitivno izgubio svoju luksuznu poziciju, ali to neće bitno smanjiti potrebu za gledanjem filmova, o čemu svedoči i obimna produkcija namenjena različitim kulturnim potrebama publike.
Da li FEST, po vašem mišljenju, treba da prati ono što publika želi da gleda ili da joj pokaže filmove za koje možda još ne zna da želi da ih vidi?
– Vrednost FEST-a je u tome što zadovoljava različita interesovanja publike. Bez spektakla moć FEST-a bila bi umanjena, ali je taj otkrivalački segment izuzetno dragocen. I ono što se pamti kao otkriće znatno duže ostaje u sećanju gledalaca u odnosu na one naslove koji su bili prestižni u određenom trenutku.
