Srpska rediteljka dobila priliku da radi sa američkim studijom
Na 53. FEST-u predtavljen je film „Otpisana“, nastao u srpsko-američkoj produkciji. Gošće FEST-a bile su glumice Dominika Valo, Maria Ervolter i Katrin Vankova, kao i rediteljka Milena Grujić i producentkinja Marija Bereta.
Reč je o akcionom ostvarenju rediteljke Milene Grujić, u kojem jednu od glavnih uloga tumači Dominika Valo, a značajnu ulogu ima i košarkaš Boban Marjanović.
Film prati Blejk, ženskog plaćenog ubicu koja se nalazi u svetu opasnosti, nasilja i teških odluka. Za glumicu Dominiku Valo priprema za ovu ulogu podrazumevala je rad na dva različita nivoa.
– Obično se spremam iznutra ka spolja, ali je priprema za ovu ulogu bila prilično izazovna. Ima dosta akcionih scena, a druga stvar bila je da pojmim njen unutrašnji svet. To su bile dve strane pripreme za ulogu – objasnila je glumica.
Naslov filma otvara i šire pitanje, ko je danas otpisan i zbog čega? Jedan od odgovora koji se mogao čuti na konferenciji za novinare odnosio se na ljude koji pokušavaju da postupe ispravno u sistemu čija pravila nisu uvek pravedna.
– Otpisana je vrlo često osoba koja pokuša da uradi pravu stvar u sistemu koji je takav da to ne dozvoljava, odnosno ima neka svoja prljava pravila. U tom smislu, svi mi koji se bavimo umetnošću ponekad smo na neki način otpisani, poručeno od glumica Marije Ervolter i Katrin Vankove.
Za Milenu Grujić, ovaj projekat predstavlja i veliko profesionalno iskustvo. Nakon studentskih filmova i dugometražnog diplomskog ostvarenja realizovanog uz entuzijazam i bez novca, dobila je priliku da režira film sa budžetom od dva miliona dolara i sarađuje sa američkim studiom.
– Veoma sam zadovoljna rezultatom našeg rada. Ono što mi je bilo izuzetno uzbudljivo i novo, i na čemu sam mnogo naučila, jeste ceo proces saradnje sa američkim studiom, odnosno sa nekim ko usmerava moje viđenje njihovog scenarija u komercijalne okvire. To je nešto sa čime ovde zaista retko, skoro nikada nemamo prilike da se susretnemo, pa u tom smislu ne možemo ni da naučimo. Mislim da nosim vredno novo iskustvo koje bih u svakoj prilici volela da podelim sa svojim kolegama – rekla je rediteljka.
Film je tokom montaže prošao kroz čak 19 verzija. Prva je trajala dva sata i 40 minuta, dok konačna verzija traje sat i 35 minuta. Grujićeva je objasnila da je tokom tog procesa bilo potrebno pronaći ravnotežu između atmosfere i razvoja radnje, što je za nju, kao ljubiteljku filmskih stanja, predstavljalo poseban izazov.
Ipak, posebno je zadovoljna time što je zadržala završetak kakav je želela.
– Ovde su mi dopustili da se film završi onako kako sam ja želela da se završi i nisu dovodili kraj u pitanje. Moguće da je imao dovoljno komercijalnog potencijala – kazala je Grujićeva.
Producentkinja Marija Bereta istakla je da film vidi kao deo šire inicijative dovođenja američkih investitora u Srbiju i otvaranja prostora za domaće filmske autore. Prema njenim rečima, nakon prethodnih projekata u kojima su angažovane američke rediteljke i producentkinje, partneri iz Sjedinjenih Američkih Država prepoznali su potencijal domaćih talenata i odlučili da priliku pruže i srpskoj rediteljki i producentkinji.
– Naš film je deo jedne šire priče osnaživanja žena. Iza toga stoji producentkinja iz Los Anđelesa Holi Levov, koja već dugo radi na osnaživanju žena, jer smatra da one u kinematografiji nisu dovoljno prisutne. Ona nam je zaista mnogo značila kao podrška da se ovaj film realizuje – rekla je Bereta.
Posebno je naglasila da je Beograd jedan od važnih elemenata filma. Ekipa je snimala na brojnim lokacijama, među kojima su Avalski toranj, Skadarlija, Ušće, hotel Metropol, Airport City i Brankov most.
– Meni je zaista mnogo drago što glavnu ulogu u ovom filmu, pored naših divnih gošći, ima Beograd, naš grad, odnosno naša zemlja, koja je pokazala pun potencijal kada je reč o lokacijama – istakla je producentkinja.
Govoreći o saradnji sa Bobanom Marjanovićem, Grujić je otkrila da je predlog za njegovo angažovanje došao od jednog od producenata, koji ga poznaje. Prihvatila je ideju imajući u vidu njegovo filmsko iskustvo i pojavljivanje u filmu „Džon Vik“.
– Jako je fin za saradnju. U početku je bio pod stresom i imao je malo tremu, ali kada se upalila kamera, sve je bilo u redu – ispričala je rediteljka, uz anegdotu sa snimanja o Marjanovićevim impresivnim rukama, zbog kojih mu za pojedine poslove oko scene nisu bile potrebne merdevine.
