Između dokumentarca, fantastike i istorije
Čileanski reditelj Tomas Vudrof predstavio je film „Lutajuće stene“, ostvarenje koje se opire jednostavnoj žanrovskoj klasifikaciji. Polazeći od dokumentarnog materijala i istorijskih činjenica, autor gradi priču koja se postepeno pretvara u fantastiku, povezujući prošlost sa savremenim problemima, naročito klimatskim promenama.
Film govori o čileanskom antropologu koji je početkom XX veka proučavao domorodačke narode svoje zemlje. Priča se potom razvija u fantazmagoričnom pravcu: istraživač biva zarobljen u glečeru, a oslobađa se tek kada se led otopi usled globalnog zagrevanja.
– Veoma je teško smestiti ovaj film u jedan žanr. Počeo je kao dokumentarac, a zatim prešao u fikciju. Koristili smo stvarne snimke, preko kojih smo dodali glas duha. Priča počinje antropologom iz Čilea koji je početkom XX veka proučavao domorodačke narode moje zemlje, a zatim prelazi u fantastiku. On biva zarobljen u glečeru zbog kletve, a oslobađa se kada se glečer otopi usled globalnog zagrevanja. Tako se prepliću stvarni i fantazmagorični prizori, prošlost i sadašnjost, ali i budućnost, kada govorimo o klimatskim promenama – objasnio je Vudrof.
Govoreći o čileanskoj kinematografiji, reditelj se osvrnuo na istorijske okolnosti koje su oblikovale filmsku produkciju njegove zemlje. Period diktature, od 1973. do 1990. godine, ostavio je posledice i na kulturu, a uticaji američke kulture snažno su se odrazili i na filmsku industriju.
Prema njegovim rečima, čileanski filmovi danas nude drugačiji pogled na svet od onog koji dominira američkom komercijalnom produkcijom. Međutim, problem je u tome što ih publika izvan Čilea često bolje prihvata nego domaća publika.
Vudrof je ukazao i na promene u sistemu finansiranja filmova. Dok su ranije kulturne politike omogućavale podršku širem spektru tema, sadašnja desničarska vlast, kako tvrdi, donosi ograničenja koja bi mogla da utiču na slobodu filmskih autora.
– Ranije smo imali levičarsku vladu i finansiranje je obuhvatalo širi spektar tema. Sada imamo desničarsku vlast koja je donela neke neobične zakone i pravilnike o tome šta Ministarstvo kulture sme da finansira. Među njima se navodi i da film ne sme da sadrži nepotrebne scene seksa. Još ne znamo ko će dobiti sredstva po novim pravilima, pa ćemo videti u kom će se pravcu situacija razvijati – rekao je reditelj.
Kada je reč o temama kojima se bave čileanski autori, Vudrof smatra da je istorija i dalje jedna od ključnih inspiracija. Mnogi filmovi vraćaju se periodu diktature i životu pod njenom vlašću, dok se drugi bave genocidom nad domorodačkim narodima sa juga zemlje.
Uprkos ograničenim sredstvima, reditelj veruje da nedostatak novca ponekad može da podstakne kreativnost i dovede do originalnijih filmskih rešenja. Trenutno radi na dva projekta koja se, svaki na svoj način, bave neobičnim okolnostima i promenama u svetu.
– Mislim da je ponekad bolje kada reditelj nema mnogo novca, jer tada mora da pronalazi različita rešenja i na taj način dolazi do izražaja njegova umetnička strana. Trenutno radim na dva projekta. Jedan je kratkometražni film o vampirima, o trudnici kod koje se tokom trudnoće pojavljuju znaci da je vampir. Drugi je distopijska priča o svetu u kojem više nema oprašivanja, pa samim tim ni voća ni povrća. Jedna žena odlazi u selo u kojem je ostalo samo jedno stablo jabuke i razgovara sa njegovim stanovnicima kako bi istražila šta se dogodilo. Kao i „Lutajuće stene“, i ovi projekti kombinuju naučnu fantastiku sa stvarnim, dokumentarnim elementima – otkrio je Vudrof.
