Zafranovićev film „Zlatni rez ’42: Djeca Kozare“ otvorio festival
Sava centar 2. oktobra 2026. bio je mesto okupljanja filmskih stvaralaca, publike i gostiju koji su došli na svečano otvaranje 53. FEST-a. Festival je započeo projekcijom ostvarenja Lordana Zafranovića “Zlatni rez ’42: Djeca Kozare“, filma koji se bavi jednim od najpotresnijih poglavlja istorije i sećanjem na žrtve stradanja u Kozari.
Ceremonija je počela podsećanjem na umetnike i filmske stvaraoce koji su preminuli između dva festivalska izdanja. Nakon toga publici se obratio umetnički direktor FEST-a Dragan Jeličić, koji je predstavio program ovogodišnjeg festivala.
Tokom devet festivalskih dana publika će imati priliku da pogleda 115 filmova, raspoređenih u deset programskih celina. U okviru festivala biće održana i tri takmičarska programa – evropski, svetski i regionalni.
– Drago mi je da ste svi tu. Očekuje nas zaista nešto izuzetno. To je, mogu slobodno da kažem, filmski ep Lordana Zafranovića, nešto što se ne viđa svaki dan na ovim prostorima i što će, nadam se, za ovu sredinu značiti ono što je Bertoluči u XX veku značio za Italiju pre 50 godina – rekao je Jeličić.
Ovogodišnji FEST donosi i nekoliko novih programskih celina. Među njima su selekcija „Zbogom XX vek“, programi posvećeni američkom nezavisnom filmu i britanskoj kinematografiji, ali i izbori koji se vraćaju nekim od ideja i vrednosti po kojima je festival ranije bio prepoznatljiv.
Jedan od programa koji će sigurno privući pažnju publike jeste „FEST u sitne sate“, dok je „ FEST panteon “ posvećen autorima čiji su filmovi ostavili trag u svetskoj kinematografiji, ali i u istoriji samog festivala. Za najmlađe je pripremljena „Dečija parada“, u okviru koje će biti prikazana četiri animirana filma – rekao je Jelčić.
O nagradama će odlučivati festivalski žiriji. U evropskom takmičarskom programu biće Jani Bojandži, Boris Trbić i predsednik žirija Jasmin Duraković. Svetski takmičarski program ocenjivaće Sali Salini i Martin Milinković, predvođeni predsednikom žirija Sašom Radojevićem. U regionalnom takmičarskom programu članovi žirija su predsednik Đan Luka Kurti, Slavica Bogdanov i Džulijan Ričards.
Na festivalu će biti uručene i nagrade „Milutin Čolić za najbolji srpski film“, koju dodeljuje „Politika“, „Nebojša Đukelić za najbolji regionalni film u takmičarskom programu“, u organizaciji Fondacije Nebojša Đukelić, kao i nagrada „Slobodan Novaković za najbolji debitantski film“, koju dodeljuje Društvo filmskih kritičara Beograda.
Ipak, centralni događaj prve festivalske večeri bio je Zafranovićev film. „Zlatni rez ’42: Djeca Kozare“ predstavljen je publici kao delo koje prevazilazi granice filmske priče i otvara pitanje sećanja, odgovornosti i odnosa prema žrtvama.
Festivali se otvaraju filmovima koji oslikavaju njihov pravac. Postoje i oni filmovi koji pred publiku ne izlaze samo kao umetnička dela. Oni dolaze kao svedočanstvo, kao dug prema onima čiji glas nije sačuvan i kao pitanje koje se ne završava odjavnim špicom. Takav film večeras otvara 53. FEST – istaknuto je na otvaranju.
Poseban deo ceremonije bile su poruke koje su uputili Nikita Mihalkov i Emir Kusturica. Njihove reči o Zafranovićevom filmu pročitane su pred publikom u Sava centru.
U svojoj poruci Nikita Mihalkov naveo je da je pogledao „Zlatni rez ’42: Djeca Kozare“ i ocenio ga kao „vanredno važno istorijsko i umetničko delo“.
– Možemo samo zamisliti koliko je teško ovakvom ostvarenju da se probija u svet današnje kinematografije i koliko će takvo delo izazvati suprotstavljanje onih koji su činili ovakva zlodela. Tim pre, nužno je da ovaj film pogledamo i da ga doživimo – navodi se u Mihalkovoj poruci.
Mihalkov je u poruci istakao da film ima značaj ne samo za srpski narod već i za čitav slovenski svet, nazivajući ga „svetionikom prema kome bismo trebali da se upravljamo“. Sam čin nastanka filma ocenio je kao „istinski umetnički i građanski podvig reditelja“.
– Čestitam Lordanu Zafranoviću i svima vama na ovom izuzetnom ostvarenju – poručio je Mihalkov.
Potom je publici preneta i poruka Emira Kusturice, koji je govorio o Zafranovićevom autorskom pristupu i snazi filma nakon što je imao priliku da ga pogleda i susretne se sa rediteljem.
– Lordan je napravio film kao da ima 23 godine. Rodio ga je iz sebe kao krik. Ovo je izrazito autorski film i sublimacija je Lordanovog celokupnog opusa, od amaterskih dana nadalje – naveo je Kusturica.
Kusturica je posebno ukazao na Zafranovićev odnos prema mizanscenu i mitologiji, ističući da je upravo taj pristup jedno od važnih obeležja ostvarenja.
– Po načinu na koji je Lordan protkao mitologiju kroz film, ovaj film je mitologija – navedeno je u Kusturičinom pismu.
Kada je došao trenutak da se autor filma pojavi na sceni, Zafranovića je dočekao dug i snažan aplauz publike. Vidno emotivan, reditelj je najpre upozorio gledaoce da ih očekuje zahtevno filmsko iskustvo.
– Svima želim da se nekako pripremite za film koji je dosta težak. Traje onoliko koliko je trebalo da traje – rekao je Zafranović.
Zahvalio je kolegama na podršci, ali i organizatorima FEST-a što su njegov film uvrstili u program i odlučili da upravo njime počne ovogodišnje izdanje festivala.
– Za mene je FEST jedna veličanstvena svečanost filma. Ja sam već ’71. godine, još nisam bio ni završio Akademiju, bio na FEST-u. To je zaista za mene bila svečanost, videti velike autore poput Felinija. Tu ih je bilo jednostavno mnogo. A sada je umrla čitava jedna kinematografija – rekao je Zafranović.
Govoreći o sopstvenom stvaralaštvu, ali i planovima za budućnost, reditelj je svoju poziciju opisao kao trenutak između dve epohe.
– Ja sam na prelazu tog živog i mrtvog i želim da sada još dovoljno snage da napravim još bar jedan ili dva filma. To mi je velika želja – rekao je.
Tema filma za Zafranovića predstavlja i lični umetnički odnos prema ljudima koji su stradali, a čiji posmrtni ostaci i danas počivaju na različitim mestima, često bez dostojnog obeležja.
– Mislim da ćete se zanimati za jednu istoriju koju smo posvetili svima onima koji su na zverski način ubijeni i koji negde leže po nekim jamama ili pod nekom zemljom. Ovaj film leti između tih dole, koji su mrtvi i kojih se, naravno, sećamo i poštujemo, i tražimo, u ime njih, oprost svima onima koji su to napravili – rekao je Zafranović.
Uz zemlju i sećanje na žrtve, važan motiv u filmu predstavlja i nebo. Zafranović je govorio o kosmosu kao o prostoru koji mu je tokom rada davao dodatnu inspiraciju i snagu.
– Nebo gore, koje je, naravno, iznad nas, kosmos koji je misteriozan i koji nam daje određenu snagu. Meni je taj kosmos dao snagu, kao da je neke stvari pisao, a ja sam bio samo instrument – rekao je reditelj.
Otkrio je i da je film na FEST stigao nakon što ga je selektor pogledao nekoliko meseci ranije i predložio mu da upravo na ovom festivalu bude prikazana njegova festivalska premijera.
– Selektor je gledao film pre sedam-osam meseci i odmah me zamolio da li bih bio za to da se film prikaže na FEST-u. Ja sam rekao da mi je to posebna čast – kazao je Zafranović.
Na kraju obraćanja, reditelj je poželeo publici da film primi na pravi način, a zatim je proglasio 53. FEST otvorenim.
Posle projekcije filma na bini se publici poklonla brojna autorska ekipa,a posebne ovacije izazvao je izlazak na scenu šestoro preživelih iz logora Jasenovac koji su tada bili deca.
