Sećanje na čoveka koji je dao ime FEST-u
Konferencija FEST-a 9. oktobra 2026. bila je posvećena čoveku čije je ime duboko povezano sa istorijom FEST-a. Predstavljena je monografija „Planeta filma; Dejan“, posvećena Dejanu Đurkoviću, reditelju, scenaristi, filmskom kritičaru, novinaru, televizijskom autoru i marketinškom stručnjaku.
Knjigu je priredila njegova ćerka Ana Đurković, uz saradnju Dejana Karaklajića i Dušana Cicvare, dok je urednik edicije Ivan Karl. Publikacija je deo projekta „FEST-ovih 50“, započetog 2020. godine povodom obeležavanja jubileja festivala, sa idejom da se sačuva sećanje na ljude koji su ga stvarali i razvijali.
– Ovo je deveta od planiranih deset knjiga. Sve je krenulo 2020. godine kao početak obeležavanja 50. FEST-a, odnosno pod naslovom “FEST-ovih 50”. Ostalo je da se uradi još jedna knjiga, kako bi se cela edicija zaokružila – objasnio je Ivan Karl.
Za Anu Đurković, rad na monografiji bio je prilika da očev život i stvaralaštvo sagleda iz drugačije perspektive. Iako je njegov rad ranije istraživala kroz akademske radove, tokom pripreme knjige došla je do novih materijala i tekstova koji su joj omogućili da bolje razume širinu njegovog interesovanja.
– Ovde sam sabrala i neke njegove životne priče, a njegovi prijatelji su takođe doprineli da ovo bude, čini mi se, knjiga i o vremenu i o Dejanu – rekla je Ana Đurković.
Njen otac preminuo je 2003. godine, u 63. godini. Iza sebe je ostavio raznovrstan opus, ali i uspomene ljudi koji su sa njim sarađivali i družili se. Upravo su ta svedočenja pomogla da se pred čitaocima pojavi portret čoveka koji je spajao različite oblasti kulture i javnog života.
Reditelj Dejan Karaklajić, koji ga je poznavao još iz vremena Kino-kluba, istakao je da monografija nije samo priča o jednom čoveku već i o čitavoj epohi.
– Sinoć sam ponovo čitao knjigu i shvatio koliko je to, u stvari, knjiga o vremenu. Dejan je bio oličenje jednog vremena koje nimalo ne liči na ovo. U toj stvaralačkoj atmosferi pedesetih, šezdesetih i sedamdesetih godina razvijala se jedna drugačija filmska stvarnost kojoj je Dejan pripadao – rekao je Karaklajić.
Dušan Cicvara, koji je sa Đurkovićem bio prijatelj od detinjstva, govorio je o njegovoj radoznalosti, obrazovanju i brzini razmišljanja, ali i o tome koliko je umeo da mlađe generacije uvede u svet filma i novinarstva.
– Dejan je znao da te kao klinca uvede u to šta je film. Mene je kod njega oduševljavala brzina njegovog razmišljanja – istakao je Cicvara.
Jedan od zanimljivih detalja koji je iznet tokom predstavljanja monografije odnosi se na sam naziv festivala. Kada je Milutin Čolić pokrenuo inicijativu za osnivanje FEST-a i okupio ljude koji su trebalo da ga oblikuju, nedostajalo je ime. Tada je Dejan Đurković predložio naziv koji će kasnije postati prepoznatljiv širom regiona.
– Milutin Čolić ga je pitao šta to znači, a on je odgovorio:”Ne znači ništa, ali jako dobro zvuči” – ispričao je Karl.
Tako je nastao naziv FEST, dok je Slobodan Mašić kasnije osmislio njegov prepoznatljivi logo.
Edicija „FEST-ovih 50“ do sada je, pored monografije o Dejanu Đurkoviću, obuhvatila i publikacije posvećene ljudima koji su osnivali festival, vodili ga ili doprineli njegovom razvoju i međunarodnoj prepoznatljivosti. Među njima su Milutin Čolić, Milan Vukos, Slobodan Novaković, Nebojša Đukelić, Dinko Tucaković, Emir Kusturica i Goran Paskaljević, kao i knjiga „FEST-ovih 50“, odnosno „Hronologija FEST-a“, koja sumira njegovu istoriju do 2022. godine.
Prema Karlovim rečima, cilj je da poslednja, deseta knjiga bude posvećena Dušanu Makavejevu, čime bi se zaokružila priča o ljudima koji su činili najuži krug iz kojeg je nastao festival.
– Ideja je bila da kroz tu ediciju ostavimo pisani trag o ljudima koji su bili najuža ćelija iz koje će nastati FEST. Mislim da smo u tome uspeli – rekao je Karl.
On je podsetio i da festivali nisu statične institucije, već organizmi koji moraju da se prilagođavaju okolnostima i pronalaze način da opstanu.
– Svaki festival je živ organizam. Kao živ organizam, morate nekad da pronalazite prečice i zaobilazite prepreke da bi se festival desio – istakao je Karl.
Upravo u tome nalazi se i značaj monografije „Planeta filma“, ona ne čuva samo uspomenu na jednog čoveka već podseća na vreme, ljude i ideje zahvaljujući kojima je FEST postao važan deo kulturne istorije Beograda i regiona.
