U filmu “Za danas toliko” reditelja Marka Đorđevića, koji je prikazan u Glavnom program 52. Međunarodnog filmskog fetivala FEST, jednu od uloga igra i glumac Nikola Rakočević. O ovom filmu koji je okarakterisan kao "bajka o srećnim ljudima", u ulozi Vase koga tumačipriča Nikola Rakočević.
Zašto je „Za danas toliko“ bajka o srećnim ljudima?
- Ovaj film je, kako je rekao reditelj Marko Đorđević, inspirisan Duškom Radovićem. A ponekad kadastvari eskaliraju u društvu, ljudi dobiju potrebu za ovakvim filmom. Ovaj film nosi sjajnu ideju, a to je da mi odlučujemo da li smo srećni. Da li žemo da živimo srećno ili ne. To je važan stav koji je neophodan u ovakvim vremenima i dobar temelj.
Film je prikazan u Glavnom program 52. FEST-a, a konkurencija je žestoka?
- Podeljen sam po pitanju takmičarskog principa na filmu, sa jedne strane jasno mi je da se na taj način istaknu i promovišu stvari, da je ljudima blizak taj sistem ocenjivanja. Nagrade pomognu da se istaknu neke stvari i inspirišu nosioce za kasnije, da rade i dalje. Ali u principu moja umetnička utopija je da takmičenje u okviru filma, pa i pozorišta, nije disciplina. To je kao kad bi smo se takmičili u tome ko je bolji čovek. Ko je zanimljivija ličnost, Vi ili ja. Ne možemo da se poredimo. Nagrade imaju promotivnu moć i inspirativnu snagu za neke ljude te je u tom smislu važna i bitna. Daleko od toga da nema loših filmova, ima i tek kako. Ali kad je deset dobrih filmova kao na FEST-u, kako reći koji reditelj razmišlja bolje.To je stvar mišljenja.
Kakvi su Šarenci iz filma „Za danas toliko“?
- Oni nisu mirni, oni su uzbuđeni, oni su srećni, oni su živi. Ali postoji određna harmonija u svemu tome koja nas umiruje. Kao i u muzici, kada je sve u ritmu i u harmoniji onda stvari funkcionišu.
Šta su vaši “čupavci”, zbog čega volite da se vratite kući?
- Najviše voilm da odem zbog prirode, rođen sam van grada, u Beloševcu, to je prigradsko naselje Kragujevca i ima prirode i šume. Volim da odem tamo jer se osećam bezbedno. Osećam da tamo poznajem svaki kamen i nemam odsećaj da će iz mraka da se pojavi neki bauk. Znam da neće. Toliko dobro poznajem sve , svaki kamen.
Šta su bioskopski aduti filma „Za danas toliko“?
- Mislim da apsolutno postoji predrasuda kod nas šta je komercijalni film, a šta je umetnički film. Sve vreme se trudim da objasnim ljudima da je ovaj film zapravo veoma komercijalan. On je kao reklama, za sve od 7 do 107 godina, ne postoji barijera, a opet je umetnički film. Ovo je nešto autentično naše, što se dogodilo i što je važno i zanimljivo. Ne pokušava da podiđe i ne imitira bilo koga. Zato je važan i imam utisak da će se dogoditi i ta publika koje će ga zavoleti. Nije ideja da pravimo nerazumljive filmove samo za sebe. Mi ne postojimo ako pravimo filmove samo za svoju ekipu. Ideja je da imamo publiku i ta komunikacija koja se dogodi između filma i publike je suština. Poenta svega je katarza, kao što je rekao Sokrat pre dve hiljade godina, misleći na pozorište, da mi kroz određenu temu proživimo nešto i da nam posle toga svima bude bolje. Ne možemo da proživimo to, ako nema publike koja će to sa nama da podeli. Mi smo neodvojivi partneri.
