Švedsko-australijski gost Lukas Lougran pozvan je na da panelima segmenta FEST Pro 52. Međunarodnog festivala FEST učestvuje na temu kastinga. Nagrađivani švedsko-australijski glumac poslenjih godina igrao je, između ostalog, u TV seriji “Kripton”, zombi apokalipsi “Zoo”, "The Postcard Killings" u režiji Oskarovca Danisa Tanovića.
Osvojio je nagradu za najboljeg glumca LA Movie Awards 2010, nagradu za najboljeg glumca evropske kinematografije 2017. i nominovan za najboljeg glavnog glumca Madridskog međunarodnog filmskog festivala 2015. On je glavni negativac u nagrađivanoj Netflix mini seriji "The Billion Dollar Code" i igra u seriji kompanije Sky "The Lazarus Project".
Na međunarodnom bioskopskom platnu pojavljuje se u filmu "Hilma", najnovijem dugometražnom filmu Lasa Halstroma.
- Srećan sam i počastovan da mogu da podelim svoje iskustvo. Budući da nam tehnologija otvara nova vrata sa obzirom da svi u džepu imamo telefone sa malim prozvođačim filma u džepovima. To nama glumcima omogućava da proširimo tržište. Voleo bih da ohrabrim glumce odakle god da dolaze da iskoriste priliku i da potraže posao ne samo u svojoj zemlji nego po celom svetu.
Kakav ste utisak stekli posle FEST Pro panela?
- Utisak mi je da je ovde mnogo dobrih filmskih radnika što je razlog zbog kojeg brojne inostrane ekipe dolaze da rade ovde. To su sjajni ljudi iz filmskih zanimanja i sajni glumci iz istog takvog kulturnog miljea sa bogatom pozorišno-filmskom ponudom. Utisak mi je da je ovde mnogo ambicioznih ljudi koje treba navesti na pomisao da ne treba da rade samo u Srbiji, već da mogu da rade internacionalno. A pošto brojne inostrane ekipe dolaze da snimaju filmove ovde velika je šansa da se bude deo tih projekata. U mom glumačkom poslu uvek je bilo tako da moram da tražim posao. Mnogi glumci misle da je problem da ne rade dovoljno, jer ne dobijaju dovoljno prilika da rade, ali istina je da svi mi moramo da tražimo priliku da radimo. Da nađemo posao, da prikažemo sebe. I želim da pomognem svakome koga zanima na
koji način da bolje predstavi sebe.
Koja je vaša tajna, kako imati poso na svim meridijanima?
- To i nije neka tajna, Trudim se da budem najbolji glumac koji mogu da budem, ali i da neprestano učim i da unapređujem svoju veštinu. Zapravo mislim da sam počeo više da radim po čitavom svetu kada sam postao zadovoljan sobom: onim što ja jesam. Mnogi glumci pokušavaju da budu neko drugi jer je gluma zapravo to, preuzeti ulogu nekoga. Tumačenje jednog lika jeste to, postati neko drugi, ali da bi postao neko drugi moraš da nađeš sebe. Bilo je potrebno da budem zadovoljan sobom, načinom na koji se krećem, na koji hodam, svojim akcentima, jezicima koje govorim. To što mene čini posebnim. Kada si ponosan na to i kada shvatiš da si unikat po sebi i da to treba da pokažeš, možeš da odigraš svaku ulogu na pravi način.
Šta je dobra gluma po vašem mišljenju?
- Gluma danas podrazumeva da nametnete neke od svojih izraza koji su napisani u scenariju. Da mogu taj scenario da učinim da mi bude po meri. Kada utkam lik u svoje mogućnosti to onda postaje dobra zabava, dobra gluma. Kada sam bio mlađi milio sam da je bolje da se uklopim u određena kalupe. Ako budem imao kraću bradi, kraću kosu mogu da me utope u ono što se traži samo treba da vide moj talenat kao glumca. Ne fukncioniše tako. Tržište traži gotov proizvod, traži nešto posebno po sebi.
Verujem da je svako poseban na svoj način, različit. Ali se ljudi boje da pokazu svoju različitost iz straha od osude. Ali gluma je to: ogoliti emocije, ogoliti sebe i dozvoliti publici da ti zaviri u dušu i srce.
Upotrebiti te stvari koje su unutar tebe da dotakneš publiku. Ali to se ne dešava ako najpre nisi iskren prema sebi. A to je moja tajna koja i nije neka tajna. Dakle ogoliti sebe da bi dotako druge, ali to se ne može bez vere o posebnosti unutrašnjeg bića.
Ovo nije vaš prvi boravak u Srbiji?
- Snimao sam film ovde u Beogradu 2017, koji tek treba da se pojavi, sa Skotom Etkinsom. Nadam se da će ljudi ovde želeti da ga vide zato što je sniman kod vas. Proveo sam skoro mesec dana u Srbiji i zaljubio se u Beograd, Srbiju i ljude ovde. Kad odem do prvog kioska da kupim nešto slatko i pitam zna li ko engleski, svi kažu da znaju. Ali ne znaju uvek, mađutim svi su voljni da pomognu, dobronamerni, ljubazni.
Ljudi su susretljivi i to Beograd čini gostoljubivim mestom, bogate, uzbidljive istorije, ali i kobne, pogotovo iz devedesetih. Zaljubio sam se u Beograd, hranu i upoznao sam mnogo divnih ljudi iz posla i van njega. To su dobri ljudi koji prave dobre filmove.
