Novi film Mladena Đorđevića „Radnička klasa ide u pakao“ deo je ovogodišnjeg Glavnog takmičarskog programa na 52. međunarodnom filmskom festivalu FEST.
Stari FEST-ov znanac Mladen Đorđević, čije smo filmove 2005 (“Made In Serbia”) i 2020 (“Sumrak u bečkom haustoru”) gledali na ovom festivalu, sada se vraća koprodulcijom koju potpisuju Srbija, Grčka, Bugarska, Crna Gora, Hrvatska i Rumunija.
I dok su kritičari saglasni da i novim filmom ostaje veran svom duboko maštovitom i mračnom stilu, žiri će se o Đorđevićevom, ali i ostalih 16 ostvarenja Glavnog takmičarskog programa 52 FEST-a izjasniti na kraju festivala.
U međuvremenu sa Mladenom Đoređevićem kratko smo razgovarali za FEST-ov sajt.
Svi vaši filmovi prikazani su na FEST-u, a i „Radnička klasa ide u pakao“ deo je Glavnog takmičarskog
programa. Kako je FEST postao važna referenca u distribuciji Vaših filmova?
Na FEST-u se osećam kao kod kuće. Prvi put sam bio 2005. sa “Made in Serbia”, filmom o srpskoj porno industriji, u selekciji provokativnih filmova Miće Vučkovića, pod nazivom “X files”. Izgleda da mi je ta selekcija odredila opus.
Stiče se utisak da ste u ulozi selektora Festa, što ste svojevremeno i bili, da bi film „Radnička klasa ide u pakao“ žanrovski potpao pod selekciju “Granice” kojom ste se bavili?
Svakako. Ta selekcija je podrazumevale cutting edge filmove. Selekcija Midnight madness u Torontu, gde je moj film prikazan, je podrazumevala upravo takve filmove. To su filmovi koji na umetnički način ispituju granice. Ta selekcija je zapravo majka takvih selekcija koje danas postoje na festivalima širom sveta.
Dok naši kritičari i novinari kažu da ste i sa filmom „Radnička klasa ide u pakao“ ostali verni svom duboko mračnom stilu, na jednom od festivala film je okarakterisan kao “sociopolitički horor”. Da li je to pravi žanr Vašeg novog filma?
Slažem se da u mom filmu postoji spoj sociopolitički angažovanog filma i horora. Mada je tu “horor” prisutan uslovno rečeno. U formalnom smislu kod mene postoji sukob sociopolitičkog filma i horora.
Tako da je “Radnička klasa” možda i antihoror, tj antisociopolitički angažovani film. Ovde vidim paralelu sa antivesternom (Sem Pekinpo i drugi).
U većini vaših filmova kao jedan od likova pojavljuje se reditelj… da li je taj relativno lični pristup svakom filmu tajna vašeg rediteljskog postupka?
Mislim da je dobro kad autor crpi iz sopstvenog iskustva. Ali ne valja kad ostane samo na tome. Ja takođe u svojim filmovima transcediram sopstveno iskustvo. Važno je preći na drugu obalu.
Na jednoj internet stranici koja se bavi isključivo filmom, u odeljku “trivija”, pored vašeg imena navedeno je “smatra se srpskim Larsom fon Trirom” Kako se vama čini ova ocena?
Treba uzimati sa velikom rezervom informacije sa konzumerskih sajtova. (Smeh) Iako volim njegove filmove, ne smatram se nekakvom srpskom varijantom Larsa fon Trira.
