Hrvatski glumac Goran Bogdan koji živi na relaciji Beograd - Zagreb već godinama je miljenik domaće publike, a na ovogodišnjem FEST-u gledamo ga u više ostvarenja i u više različitih uloga te će poklonici njegovog lika i dela uživati u filmovima “Za danas toliko” (Srbija), “Pamtim samo sretne dane” (Hrvatska) i “Bez povratka” (Velika Britanija). Gorana Bogdana uhvatili smo “na blic” između dve projekcije, a evo kako je on doživeo ovogodišnji FEST.
Statistika 52. FEST-a kaže da ste rekorder po broju uloga na ovogodišnjem festivalu. Koliko ih je? Pet?
- To nije istina (smeh), to je neko krivo izabrojao. Mislim da imam tri filma. Sa Neviom (Marasovićem) smo snimali 2019. Što je pre oko 5 godina, ovaj engleski smo snimali pre 8 i 9 godina. Tako da se jednostavno potrefilo. A fala bogu da su ti filmovi napokon izašli. Ali to je to muka se nezavisnim produkcijama. To je neki normalan put nezavisnih produkcija, što, naravno, nije ni malo normalno. Ali, eto, navikne čovjek na sve. Moram pohvaliti Nevija koji evo peti film snima na taj način, da kažem “na
mišiće”. Za šta je potrebno ne znam ni sam koliko hrabrosti, jer to je totalno donkihotovski poduhvat. Pravi heroizam u kulturi i umetnosti.
Imamo sreću da Vas ove godine na FEST-u gledamo i u filmu na stranom jeziku?
- Mislim da je to dobro. Na sreću to je priroda mog posla i ja volim što je tako. Sa druge strane ja se nadam da će biti još takvih situacija i da će biti još koji film vani. Ja sam sretan dok me hoće.
Stiče se utisak da ste Vi trenutno najpopularniju glumac na ovim našim prostorima?
- Ja se osećam domaće svugde. I to je zadatak umetnosti. Umetnosti je univerzalna. Jedina ispravna podela u kinamatografiji je na dobar i loš film. Film može biti i dobar i loš, a teško je napraviti loš film. I to treba ceniti - neki trud u njega uložen, a dobar film se dogodi. To su neke sile i smernice koje su često iznad nas. Mi često da nastojimo da ih dostignemo: nemojte nam zameriti kad ne uspemo, ali pohvalite nas kad uspemo!
Navikli smo da Vas gledamo u najrazlučitijim ulogama , kako ih vi gradirate?
- Najteži mi je uvek onaj film koji trenutno radim. Ovi koji su iza mene uvek su lepa uspomena i takvi ostaju u sećanju. Dok snimam nastojim da sam sto posto u filmu koji radim, da sam TU I SADA. I sa te strane kad merim fokus i težinu rešavanja problema, a svaka uloga je koliko gušt toliko i problem, koji treba razrešiti. I to je kod mene nekako ravnomerno 50:50. Završene uloge su uspomena, lepota, kao neka mala pobeda i da se našalim: što bi rekao naslov jednoga od ovih filmova na FEST-u “pamtim samosretne dane”.
