Dr Ivana Kronja predsednica je žirija takmičarskog programa “Nebojša Đukelić” koji bira najbolje regionalne filmove. Ivana Kronja je filmolog i filmska kritičarka i poslednjih godina bila članica žirija na više filmskih festivala u zemlji i regionu (Infant, Motovun, FAF, LIFFE…)
Sa dr Ivanom Kronjom, za sajt FEST-a razgovarali smo o žiriranju, nagradi “Nebojša Đukelić” i filmskoj kritici danas.
Ako se pogleda vaš kritičarski opus, ali i raspon žirija u kojima ste uzeli učešće, te veći broj naučnih radova o medijima i filmu, čini se da ste član žirija za dodelu nagrade „Neboša Đukelić“ pred kojim je posebna odgovornost?
- Učešće u žirijama je uvek zadovoljstvo, kao i odgovornost, budući da nagrade utiču na karijere autora i autorki. Kao kritičarka i selektorka poslednjih godina naročito pratim regionalni film, za koji mogu reći da s godinama ,,sazreva’’, a neretko ume i da iznenadi. Tako je i sa filmovima na ovogodišnjem FEST-u.
Ove godine u trci za nagradu „Neboša Đukelić“ konkurencija je vrlo žestoka, stiče se utisak da pred vama i kolegama u žiriju nije nimalo lak zadatak?
- Naš žiri ocenjuje eks-ju regionalne filmove iz glavnog takmičarskog programa. Mogu samo da kažem da se radi o jako dobrim ostvarenjima, a konačni sud daćemo na kraju festivala.
Ako se pomenutom kritičkom opusu, i dosadašnjem iskustvu žiriranja, dodaju monografije koje su deo Vašeg CV-ja, stiče se utisak da Vaše promišljanje o filmu nadilazi i razmere sadašnje filmske kritike?
- Moja karijera, od završetka studija na FDU do danas, povezuje akademsko istraživanje i pisanje o kulturi i filmu sa radom na Festivalima i kritičarskim praćenjem domaće i inostrane filmske scene. U svojim kritikama volim da kombinujem uvid u društveni i kulturno-angažovani kontekst filma sa klasičnim osvrtom na izražajna sredstva koje on koristi. Premda je danas najviše zastupljena tzv. novinarska kritika, fokusirana na vesti, sadržaje filmova, trendove itd., tzv. stručna kritika je legitimni deo kritičarskog posla. Mislim da su svi oblici pisanja o filmu podjednako važni, i da se uzajamno dopunjuju, a žanr kritike u kome ćete pisati, bio on i ,,najlakši’’, ne isključuje stručnost i veliko poznavanje filmske umetnosti.
Zašto i kako je po Vašoj oceni naša edukovana javnost dozvolila da se kritički osvrt na film svede na to da danas gotovo nema filmske kritike kao žanra, pogotovo u mejnstrim medijima, a emisije: „Pokretne slike“, „Moderna vremena“, „Petkom u 22“, „Festovizija“ koje je radio Đukelić po kome nosi ime žiri kome predsedavate, imale su istaknuto mesto u udarnim teminima najgledanijih kanala?
- U pitanju je najpre medijska kriza i svojevrsna komercijalizacija i preterana politizacija medija, štampanih i drugih, u kojima nema dovoljno mesta za kulturu, umetnost i visoko kvalifikovanu kritiku, niti su za to predviđene finansije. Kulturna politika u svetu, ne samo kod nas, ističe umetnost kao medijsku robu, ne kao nacionalni resurs, ili makar ne u dovoljnoj meri. Upravo filmski festivali stoga jesu presudni, jer vraćaju autoritet visoko kvalitetnoj filmskoj umetnosti, potvrđujući značaj jedinstva znanja, talenta i popularne komunikacije kako za publiku, tako i za stvaraoce i sve one koji rade na filmu i okofilma, uključujući nas kritičare, estetičare, istoričare i, a to smo uvek, ljubitelje filma.
