Kuća kao glavni junak
Nemački film „Pohođenje“ donosi potpuno originalnu priču. Direktor fotografije Aksel Šnepat govorio je o ostvarenju u kojem je jedan od najvažnijih likova – kuća.
Reditelj Folker Šlendorf je, kako je objasnio Šnepat, bio posebno zainteresovan za roman na kojem je film zasnovan upravo zbog činjenice da je kuća jedan od glavnih likova. Zbog toga je prvobitna ideja bila da se film radi gotovo kao dokumentarac.
– Kada me je pozvao, rekao mi je: ”Želim da napravim dokumentarac o kući”. To smo radili tokom godinu dana. Snimali smo kuću u različitim vremenskim okolnostima, uz kišu, sneg i različitu svetlost – rekao je direktor fotografije.
Kuća je u filmu postala svojevrsni odraz društva. Priča počinje od četrdesetih godina, a kroz decenije prati promene političke situacije i režima u Istočnoj Nemačkoj.
– Folker je iskoristio kuću kao odraz društva. Rođen je tridesetih godina, ali ga pratimo kroz četrdesete, pedesete, šezdesete i kasnije, kroz promene političke situacije i režima u Istočnoj Nemačkoj. Kuća je prvo oduzeta, a potom i srušena. Tako se prate različite generacije i njihov život kroz tu istu kuću – objasnio je Šnepat.
Roman po kojem je film nastao već je deo školske lektire u Nemačkoj, pa je „Pohođenje“ dobilo priliku da priču približi i novim generacijama. Ipak, adaptacija nije bila jednostavna.
– Roman je dosta drugačije pisan. Film smo napravili tako da se kreće pravolinijski, dok roman stalno skače napred-nazad i igra se vremenom. To je bio najveći izazov, da predstavimo protok vremena i činjenicu da vreme teče i da se menja, iako smo na istoj lokaciji – rekao je on.
Upitan da li veruje u misao Dostojevskog da će umetnost i lepota spasiti svet, njegov odgovor bio je vrlo direktan.
– Da bi se to desilo, prvo moramo da spasavamo umetnost. Mi smo dobili tri nedelje pred produkciju zeleno svetlo da pravimo film. Za to vreme je trebalo obezbediti finansiranje i to je skoro bilo nemoguće. Tako da nam je to zadatak koji stoji pred nama, da spasimo umetnost.
